уторак, 12. децембар 2017.

Putovanje | Transalpina, Transfagarašan, Rumunjia (dan 2/3)

U prehodnom tekstu (koji možete pročitate ovde) uvela sam vas u naše trodevno putovanje  od 1000 km preko Karpata. Zaspali smo na podu hotela u Kurt de Ađe jer nikoga nije bilo da nas pusti u sobe koje smo rezervisali... SLEDI


DAN DRUGI: Brže! nemamo vremena, Transfagarašan, slobodno popodne i Lux soba


Probudilo nas je turiranje motora ispred hotela. Ostatak grupe je već bio spreman i besan što mi još nismo krenuli. U dve sobe u kojima su bili ostali iz naše grupe oprali smo zube i umili se, vratili ćebe odakle smo ga pozajmili i otišli. Otišli, pre nego što se bilo ko od osoblja pojavio. Bilo je već oko 8. Kafa u nekoj sportskoj kladionici i pravac Transfagarasan. 



Zato smo i pošli ovuda! Bilo je tmurno i vlažno, znali smo da neće biti čudno ni da krene kiša. Ipak u majicama i jaknama bez postave stigli smo do vrha - mesta gde se snimaju reklame za Milka čokoladu (ovo baš i nije istina, ali izgleda kao da jeste). 


No između vrha i početka bilo je svašta za videti, ali mi smo iz ko zna kog razloga pratili najbržu grupu koja baš i nije bila voljna da se zaustavlja. Na samom izlasku iz Kurt de Ađe vilica mi se ukočila u nekom čudnom položaju, blenula sam okolo zaboravljajući da sam suvozač na verovatno najenudobnijem motoru za suvozača (sigurno ima i neudobnijih, ali za moju krivu kičmu i ovo je poprilično strašno). Brane, stene, siva i žuta, vodopadi, tunel sa čeličnim vratima i ovce koje pasu "pod ručnom". Za jednog oduševljenog novinara poprilično sam loš pisac, ali zato (nadam se) nisam loš fotograf.









 ,,Beže, brže" požurivao nas je vođa puta. Kada smo shvatili da je smo već oko 2 završili sa obilaskom Transfagarašana već je bilo kasno za povratak. Pojeli smo nešto onako usput i častili se pivom i kafom u nekoj kafanici uz put. 

Rudnik soli? Ma ne, brž, brže i eto nas u 4 sata u Sebešu. Imali smo i više vremena nego što smo želeli u ovom lepom mirnom mestu. Pošto prvo veče nismo platili častili smo se hotelom sa finim sobama, doručkom i parkingom. Ništa me nije obradovalo kao tuš i mekan krevet nakon neprospavane noću. Gospodin Vlad koji je radio tog popodneva u hotelu ugostio nas je kao da smo mu rod rođeni. Smestio nas u sobe, sve ih uposao na jedan pasoš, razmenio nam eure i ako menjačnica nije radila izvinjavajući nam se pri tome što ne može da nam da povoljniji kurs. Pravi hotelijer kakav treba da bude.





 U sledećem postu očekuje vas Transalpina ili ti DAN TREĆI: Transalpina, magarci na putu i pitanje ,,a da okrenemo još jedan krug?"



Нема коментара:

Постави коментар

Putovanje | Transalpina, Transfagarašan, Rumunjia (dan 3/3)

Prvo veče naše trodnevne ture smo prespavali na podu hotela. Drugo je situavcija bila bolja ali je krenula oluja. Bili smo puni utisaka sa ...