понедељак, 11. децембар 2017.

Putovanja | Transalpina, Transfagarašan, Rumunija (dan 1/3)

Jedan od najlepših puteva Evrope na korak od nas? Nemoguće! Ovo je samo jedna od predrasuda sa kojima sam pošla na putovanje po Rumuniji, nakon tri dana i preko 1000 km, porpilično mi je ponestalo predrasuda. Utisci o Rumunima, suvozačkoj poziciji na sportskom motoru i smeštaju sa preporukama i skuteru koji je pošao sa nama - sve je dručaije nego što sam mislila.  Spremite kokice, ali malo, jer ovo je tek prvi od tri teksta na ovu temu :)
Hajde da počnemo nekim dosadnim podatcima:

Dužina rute: oko 1000km
Trajanje: 3 dana
Trasa : Zaječar - Vrška Čuka (Sr-Bg) - Kalafat (Bg-Ru) - Kurt de Ađe - Transfagarsan - Sebeš -Transalpina  - Turn Severin (Ru-Sr) - Zaječar
Motor: Honda CBR600F Sport 
Status: Suvozač



Kasno smo krenuli prvog dana. Bio je petak i pakovanje je bilo brzo i nespretno, ipak smo želeli da krenemo a već je poršlo 2. Sa kašnjenjem od nekoliko sati u odnosu na prvu grupu tri motora su krenula.



Šta smo poneli:

Garderoba: ono osnovno, po savetu Nade Macure slojevito. Grupa koja je išla nedelju ranije naišla je na sneg.
Ostalo: sprej za gume

DAN PRVI: kolone, noćna vožnja i spavanje na podu

 Vrška čuka za motoriste iz Zaječara nikad ne pretstavlja problem, ljubazni graničari pregledali su dokumenta i pustili nas dalje. Niko nije imao osećaj da smo krenuli. Bugarska u ovom delu nema idealne puteve, truckanje, Vidin, još truckanja i kolona od 3km duž celog graničnog mosta. Osećala sam mržnju dok smo po beloj liniji preticali automobile, autobuse i kamione koji će neminovno na Kalafatu stajati još nekoliko sati. Sunce je već počelo da zalazi kada samo napravili prvu pauzu negde u Rumuniji, čini mi se u gradu Krajova.  Neguledna perionica, čudni pogledi i nimalo poznavanja Engleskog... ipak nije bilo problema.

Nastavili smo dalje i napravili pauzu za jelo u mestu Slatina, onako usput (doslovno). Točenje na pumpi i no problem, može i u eurima da se plaća...





Sledeća pauza bila je za kafu kad se već uveliko smrklo, bilo je negde oko 11 kada smo stigli u Pitešti, brza kafa, sve poručeno doneto je pogrešno, baš ne vole Engleski, ali nisu grožljivi na eure. Ovo je poslednji put da nam ih je neko u Rumuniji uzeo. Ne znam kako je bilo vozaču ali je verovatno želeo već da me izbaci jer je biti suvozač na CBRu toliko kilometara jedna od najgorih stvari za nekoga ko ima problema sa kičmom kao ja.

Stižemo u Kurt de Ađe, nalazimo mesto gde smo rezervisali smeštaj kad ono - Nigde žive duše. Prijateljski glas sa terase doabcuje: ,, Silazim" i snosi rakiju. U hotelu žive duše nema, krevet u recepciji je postavljen ali nikog od osoblja nigde. Jurim nekog Rumuna pu ulici, on mi zbunjeno prilazi i pitam ga na engleskom da pozove broj na vratima jer smo iz Srbije i imamo rezervaciju, a ne možemo da nađemo nikog. Na trapavom Engleskom, rukama i nogama nam objašnjava da se niko ne javlja i da želi da ga pratimo... Taj dan je bio dan grada, a to veče svi hoteli su bili puni. Legli smo na jedno ćebe, tu u holu čuvenog prenoćišta silno hvaljenog po forumima. Nas četvoro, sa rezervacijom, mrtvi umorni od puta.



U sledećem postu Transfagarašan (i više fotografija) ! :)


Нема коментара:

Постави коментар

Putovanje | Transalpina, Transfagarašan, Rumunjia (dan 3/3)

Prvo veče naše trodnevne ture smo prespavali na podu hotela. Drugo je situavcija bila bolja ali je krenula oluja. Bili smo puni utisaka sa ...