понедељак, 23. октобар 2017.

Moto izlet | Belogračik, Magura (Bugarska)

Prelazak na veću kubikažu omogućio mi je da se vozim sa onima koji nikad nisu imali volje niti želje da se klajkaju 50 na sat po putevima gde je dozvoljena brzina daleko veća. Napokon sam mogla da pođem granicu i dodam zastavicu na mapi mojih moto avantura - a šta je bolje za to nego lagana vožnja do pećina Magura i utvrđenja Belogrčik.


Foto | Žiks

Natankirali smo se na pumpi i sačekali ostatak ekipe. 1500 dinara po motoru i mirni smo. Ipak je to turica od svega 120km, a ne put oko sveta. Polazak u 10? Kada se ide za Bugarsku neophodno je uračunati da će vam se dan skratit za 1 sat čim budete srećni što do odredišta više ne morate da se montirate i razmontirate između dve granice i objašnjavate graničarima gde idete i na koliko. Još u Zaječaru smo uzeli eure, na granici smo ih promenili u Leve (Transakcija dinar - lev nije moguća tamo).



Pećina Magura

Na pedesetak km od Zaječara nalazilo se naše prvo odredište. Put i nije baš bio označen, a u međuvremenu čak i da je neko imao problema sa kamenom u bubregu pre ove putašestvije. kod pećine ga više nije imao. Stali smo, pojeli pljeskavice koje smo poneli sa naše polazne tačke i ljubaznom gospodinu ostavili po lev za motor i dva za kola. Rekao je da će nam čuvati stvari, kacige, tank torba i jakne bili su nam samo prebačeni preko motora - sve nas je sačekalo gde smo ga i ostavili. Uz stepenice do bileternice:
- dve karte molim?
- studenti? 
- da, ali nemamo indekse kod sebe. 
- Nema veze, 8 leva
Ljubazna šalteruša rekla je da sačekamo pola sata početak ture što smo i uradili. Razgovor sam pomenula jer u Srbiji često nemaju razumevanja za nas studentariju, pogotovu kad zaboravimo indeks. No vratimo se pećini. Poneli smo nešto toplo jer kažu da unutra temperatura ide i do 12 stepeni. ,,12? Pih, pa to nije tako hladno" pomislila sam dok sam oblačila duks... u tom trenutku nisam znala da će tura trajati 2 sata. Pećinu priroda nije ni približno ukrasila kao naše, ali zato su ljudi to uradili, i to prvi ljudi. Još jedan od zanimljivosti je da se u njoj održavaju koncerti klasične muzike (eto još jedne stvari u MUST DO/SEE listi). Na izlasku iz pećine dočekalo nas je prelepo jezero u podnožiju brda, ali i 2km pešaćenja od izlaza do mesta gde smo parkirali motore. Sve u svemu, mogla bih da pišem o istoriji pećine, ali sve to se može pročitati na drugim mestima, zato ću odavde nastaviti da pričam u slikama.





Utvrđenje Belogrčik

Još dvadesetka kilometra i bili smo u utvrđenju Belogrčik, još od Magure u daljini smo mogli da vidimo neke neobične stene. Zanli smo da nam je to odredište. Stigli smo u mali beli gradić u kome je vreme stalo i uz srtme ulice peli se ka stenama, svi ljudi su nam i bez pitanja pokazivali u koju ulicu treba da skrenemo. Izgleda da kod njih samo turisti i dolaze. Parkiramo ispred, za motore parking je džabe, za auto opet nekih 2 leva. Žena na ulazu viče da požurimo, 5 je sati, a tvrđavana je otvorena do 6. Na brzinu stavljamo stvari u auto, kupujemo karte (6 leva po osobi) i ulećemo. Tu počinje neverovatna avantura koju je nemoguće opisati. Najatraktivniji deo tvrđave je iz perioda rimljana, prirodno utvrđenje od stena dopunjeno sa malo kamena i priroda. Neko je prokomentarisao ,, Kakvi crni Meteori (Grčka), ovo je zakon" i do nekle sam želela da se složim sa time. O istoriji opet nema smisla mnogo kuckati, ali zato slede fotografije.






Povratak

Okasnili smo, to nam je uža specijalnost. Neki sa tamnim vizirima, neki što ne volimo baš da teramo noću jer se još nismo navikli, ali želelil smo da iskoristimo svaki trenutak i naravno u povratku kupimo alvu i mentu (jer kakav je to odlazak za Bugarsku ako se ne vratiš bez par kilograma alve?). Traženje prodavnice je bilo podjednako teško kao vožnja po mraku, čak mislim da je vožnja bila lakša stvar. Povratak po osećaju i GPSu, pesak u krivniama, ali malo bolji put. Činilo se kao da poslenjih 60 km traju čitavu večnost. Ipak stigli smo i častili se roštiljem koji nismo stigli da ispržimo u Bugarskoj.

Par sati života, nekoliko hiljada manje u džepu (koje smo prežalili jedući alvu :D ) i sećanje na neverova predele ono je što nam je ovo putovanje donelo/oduzelo. Mi ćemo sigurno ići opet, kada bude dan malo duži, jer u Belogrčiku bez dva tri sata slboodnog vremena ne vredi ni ići, a kažu i da u blizini ima još jedna pećina koju treba posetiti. 

Koja je vaša omiljena destinacija za jednodneve izlete motorom? Da li ste već posetili ova mesta i kakvi su vaši utisci?



Нема коментара:

Постави коментар

Putovanje | Transalpina, Transfagarašan, Rumunjia (dan 3/3)

Prvo veče naše trodnevne ture smo prespavali na podu hotela. Drugo je situavcija bila bolja ali je krenula oluja. Bili smo puni utisaka sa ...